autorski tim: Dejan Stanojević, Maja Pantović-Stanojević, Ljiljana Vukanić, Dragomir Krivokuća

Mnogi srpski gradovi, kao i Kragujevac, preživeli su kroz vekove svog razvoja razlicite faze. Nekad su brže, nekad sporije napredovali, uvek se približavajuci Evropi, a udaljavajuci se od orijentalnog uticaja i nacina života. Odsustvo kontinuiteta u razvoju Kragujevca, kako iz istorijskih tako i iz ekonomskih razloga, prisutno je i vidljivo u prostorno fizickom smislu. Mnoge kontradiktornosti izmedju evropske i orijentalne urbanizacije ostavile su trag u urbanoj matrici grada i njegovog centra. Ovo su možda najvažniji uzroci stanja koje danas zaticemo, tako da su nacin života, kultura i nivo gradjanske svesti po kvalitetu daleko ispred kvaliteta gradskog prostora i uže gledano, gradskog centra. Nezavršeni planirani i neplanirani pokušaji i improvizacija u formiranju gradskog centra reflektuju se na prostor celine nazvane “Prodor”. Ovim konkursnim rešenjem daje se odgovor na postojece probleme , uz nastojanje da se uhvati kontinuitet razvoja centra uz poštovanje svih specificnosti zatecenog stanja.

KONCEPT

Za formiranje koncepta od posebnog je znacaja valorizacija postojeceg prostora predmetnog podrucja , njegovih karakteristicnih ambijenata i prostornih sklopova. Posle analize postojeceg stanja, mogucnosti i potencijala koje predmetni prostor poseduje, donete su kljucne odluke koje su uticale na formiranje ideje i koncepta.
Kljucna zamisao ovog idejnog rešenja jeste formiranje gradskog trga namenjenog pešacima, sa znacajnim kulturnim objektima koji ga okružuju. Takodje veoma važna nit jeste delimicna rekonstrukcija bloka prema “Krstu” samim tim i produžetak pešacke zone-ulice do ulice Save Kovacevica, odnosno do Višnjiceve ulice.

|| 02.1.2. Trifkovićev trg || 02.1.3. Strahinjića Bana ||

autorski tim: Dejan Stanojević, Maja Pantović-Stanojević, Ljiljana Vukanić, Selena Savić saradnik: Marko Dimitrijević

UDAHNUTI ZIVOT GRADSKOM PROSTORU
Spontano nastali prostor Trifkovićevog trga ima sve predispozicije da funkcioniše kao gradski trg, što sada svakako nije. To mu pre svega pruža položaj u gradskoj matrici, kontakt sa frekventnim kolsko-pešackim pravcima i blizina centralne pešačke zone. U bližoj buducnosti treba ocekivati spajanje te zone i Trifkovicevog trga

KONCEPT

kvalitet trga prepoznaje se u velikom broju vizura i dogadjanja koje posmatrac može da ima krecuci se, prilazeci i boraveci na trgu. Pod pretpostavkom ogranicenog gradskog budžeta, Grad bi trebalo da pripremi i otvori mogucnosti za investiranje privatnom kapitalu u prvoj fazi, na lokacijama koje ce za potencijalne investitore biti najinteresantnije. Naplacujuci korišcenje zemljišta i infrastrukture u srazmeri sa ekskluzivitetom lokacije, doci ce se do dela sredstava za realizaciju javnog prostora trga.

|| 02.1.1. Kragujevac || 02.1.3. Strahinjića Bana ||

autorski tim: Dejan Stanojević, Maja Pantović-Stanojević, Ljiljana Vukanić, Dragomir Krivokuća

KONCEPT

Osnovna opredeljenja u formiranju koncepta ulice umirenog saobracaja jesu sledeca: -davanje prednosti biciklistickom i pešackom saobracaju u odnosu na kolski -stvaranje karakteristicnih ambijenata na potezu ulice koji ce zaokružiti sliku ulice i uspostaviti novi duh -postavljanje zelenog pojasa pored objekata, kao zaštitne zone stanova -poslovnih prostora -formiranje izloga lokala ispred fasade u širini istoj kao i zeleni pojas -trasiranje pešackog toka bez ikakvih prepreka sa obe strane kolovoza -formiranje jedinstvenog plocnika i kolovoza (sa parkinzima) u istom nivou koji bi u odredjeno vreme (doba dana, godine,...) funkcionisali kao jedna pešacka ulica -formiranje nekoliko garaža ispod ulice, koje kao alternativno rešenje može služiti kao model za parkiranje u slicnima ulicama u okruženju

IDEJNO PROGRAMSKO REŠENJE

Ako je došao trenutak da se urbanisticki isprati spontano nastala potreba za konceptom ulice umirenog saobracaja, onda to treba svakako iskoristiti za nešto više. Pre samo dvanaestak godina, kada se u senovitoj, dorcolskoj ulici otvorio kafic “Ipanema” nije se mogla ocekivati komercijalizacija “brzi razvoj” jedne ne baš tako blizu i “ne baš tako daleke” ulice od Knez Mihajlove. Jedan po jedan, otvorilo se dvadesetak kafea, restorana i po koja radnja. Na neki nacin ulica je sadržajno napredovala toliko da forma više ne odgovara sadržaju. Njen pocetak kod Kalemegdana i završetak u dnu Skadarlije vec samo po sebi cini važnu vezu izmeju ta dva beogradska toponima. Sa jedne strane kulturno istorijski spomenik i park, a sa druge karakteristicna starogradska boemska cetvrt uticaće na to da se sadržaji prizemlja, suterena i partera nadovezuju na te dve reperne tacke. Ne samo restorani i kafea i po koja radnja, koje se stidljivo pomaljaju izmedju bašti kafea, vec i novi sadržaji sa akcentom na kulturu i istoriju su potrebni ovoj ulici (galerije, knjižare, internet kafei, antikvarnice, prodavnice suvenira) Razliciti sadržaji privuci ce korisnike u razlicito doba dana, a ne uglavnom nocu, pa ce ulica dobiti na živosti. Svodjenjem saobracaja na minimalnu meru povecace se površine za pešake, što ce otvoriti i mogucnost za razne manifestacije na otvorenom. Lokalno posmatrano opremanjem ulice savremenim mobilijarom, formiranjem karakteristicnih ambijenata i mesta za okupljanje, podici ce se kvalitet stanovanja i boravka ne samo u ul.Strahinjica Bana, vec i ostalim u okolini. Dorcolci, koji inace imaju jako izražen osecaj pripadnosti svom kraju, bice još ponosniji i zadovoljniji, jer ce se stvoriti niz tacaka za komšijsko okupljanje i druženje.

|| 02.1.1. Kragujevac || 02.1.2. Trifkovićev trg ||

|| 03.1.2. Jovanova || 03.1.3. Krajiška || 03.1.4. Simina || 03.1.5. Milana Rakića

|| 03.1.1. Monte Bora || 03.1.3. Krajiška || 03.1.4. Simina || 03.1.5. Milana Rakića

|| 03.1.1. Monte Bora || 03.1.2. Jovanova || 03.1.4. Simina || 03.1.5. Milana Rakića ||

|| 03.1.1. Monte Bora || 03.1.2. Jovanova || 03.1.3. Krajiška || 03.1.5. Milana Rakića

03.1.5 projekat grupacije porodičnih
stambenih objekata u ulici
Milana Rakića - Beograd

|| 03.1.1. Monte Bora || 03.1.2. Jovanova || 03.1.3. Krajiška || 03.1.4. Simina ||

|| 03.2.2. Požarevačka ||

|| 03.2.1. Stumička ||

03.3.1 projekat poslovnog objekta
zanatskog tipa za preradu
i skladištenje mesa ribe
kompleks SQUADRA - Dobanovci

http://www.squadra.rs/

|| 03.3.2. hala KOMPRESOR || 03.3.3. RENAULT || 03.3.4. MEGASTORES BGD || 03.3.5. CARPETLAND ||

03.3.2. projekat rekonstrukcije hale
u izložbeno-poslovni prostor
KOMPRESOR - Beograd

http://www.kare-design.com/
http://www.nitea.rs/#/pocetna/
http://www.haus.co.rs/

|| 03.3.1. SQUADRA || 03.3.3. RENAULT || 03.3.4. MEGASTORES BGD || 03.3.5. CARPETLAND ||

03.3.3. projekat salona automobila
R E N A U L T - Beograd

http://www.akkompresor.rs

|| 03.3.1. SQUADRA || 03.3.2. hala KOMPRESOR || 03.3.4. MEGASTORES BGD || 03.3.5. CARPETLAND ||

3.3.4. projekat salona
MEGASTORES Elektroniki - Beograd

http://www.electroniki.rs

|| 03.3.1. SQUADRA || 03.3.2. hala KOMPRESOR || 03.3.3. RENAULT || 03.3.5. CARPETLAND ||

03.3.5. projekat salona
CARPETLAND - Beograd

http://www.carpetland.rs/

|| 03.3.1. SQUADRA || 03.3.2. hala KOMPRESOR || 03.3.3. RENAULT || 03.3.4. MEGASTORES BGD ||

|| 04.2.2. PAUZZZA ||

|| 04.2.1. MOLE ||

04.3.1. prodajni salon
ARTEFACTO - Beograd

http://www.artefacto.co.yu/

|| 04.3.2. IPS-MAMUT || 04.3.3. TRAMPEX ||

04.3.2. prodajni prostor
IPS-MAMUT „UŠĆE“- Beograd

|| 04.3.1. ARTEFACTO || 04.3.3. TRAMPEX ||

04.3.3. poslovni prostor
TRAMPEX - Beograd

|| 04.3.1. ARTEFACTO || 04.3.3. IPS-MAMUT ||

http://www.o3one.rs

04.1.1. restoran VUK - Beograd

http://www.restoranvuk.com/

|| 04.1.2. PePen || 04.1.3. RUBIN || 04.1.4. RAD ||

04.1.2. restoran PePen - Beograd

http://www.pepen.rs

|| 04.1.1. VUK || 04.1.3. RUBIN || 04.1.4. RAD ||

04.1.3. restoran RUBIN - Beograd

http://www.portal-srbija.com
http://www.011info.com

|| 04.1.3. VUK || 04.1.2. PePen || 04.1.4. RAD ||

04.1.4. restoran RAD - Beograd

|| 04.1.1. VUK || 04.1.2. PePen || 04.1.3. RUBIN ||

04.5.1. loft SADAF 4
Jumeirah Beach Residence - Dubai

|| 04.5.2. LION || 04.5.3. MAKEDONSKA || 04.5.4. JEVREMOVA || 04.5.5. VOZDOVAC || 04.5.6. RESAVSKA ||

04.5.2. privatan stan
Lion - Beograd

|| 04.5.1. SADAF 4 || 04.5.3. MAKEDONSKA || 04.5.4. JEVREMOVA || 04.5.5. VOZDOVAC || 04.5.6. RESAVSKA ||

04.5.3. privatan stan
Makedonska - Beograd

|| 04.5.1. SADAF 4 || 04.5.2. LION || 04.5.4. JEVREMOVA || 04.5.5. VOZDOVAC || 04.5.6. RESAVSKA ||

04.5.4. privatan stan
Jevremova - Beograd

|| 04.5.1. SADAF 4 || 04.5.2. LION || 04.5.3. MAKEDONSKA || 04.5.5. VOZDOVAC || 04.5.6. RESAVSKA ||

04.5.5. privatan stan
Voždovac - Beograd

|| 04.5.1. SADAF 4 || 04.5.2. LION || 04.5.3. MAKEDONSKA || 04.5.4. JEVREMOVA || 04.5.6. RESAVSKA ||

04.5.6. privatan stan
Resavska - Beograd

|| 04.5.1. SADAF 4 || 04.5.2. LION || 04.5.3. MAKEDONSKA || 04.5.4. JEVREMOVA || 04.5.5. VOZDOVAC ||